Прва београдска урбана баштенска заједница, смештена у Сланцима на општини Палилула, а названа Башталиште, у којој овдашњи заљубљеници у природу, али и волонтери из света узгајају поврће без коришћења хемикалија, овога лета убире прве плодове. Башталиште се прошле зиме основале организације WWOOF Србија и Београдски фестивал цвећа, еко активисти и ентузијасти са жељом да његови чланови узгајају поврће за своје потребе, али и да скрену пажњу градске власти на еколошки и економски интерес претварања запуштених урбаних простора у цветњаке и повртњаке, који би били доступни великом броју грађана.



Активискиња Сабина Керић рекла је да прво Башталиште, које се налази осам километара од центра града и до кога се лако може доћи градским превозом, функционише по принципу западних "community garden".


"То значи да чланови заједно изнајмљују парцеле, улажу у системе за наводњавање, семе, алат, расад и на тај начин умањују новац за инвестирање, али истовремено деле знања и подржавају се међусобно током првих корака које праве при повратку на земљу", рекла је она за еколошки сајт агенције Бета "Зелена Србија" (https://www.zelenasrbija.rs/).



Како је казала, људи који су се окупили око Башталишта нису стручњаци у агрономији већ ентузијасти и активисти који су су одлучили на акцију после година причања о томе да би се требало вратити земљи и узгајати хране на здрав начин.


"Неки нешто знају о гајењу поврћа, неки су приучени, неки не знају ништа, али сви су спремни да уче кроз праксу", рекла је Керићева и додала да је парцела која је сада прва башта Башталишта, земљиште од десетак ари добијено на коришћење од власника који није био у стању да га обрадјује.



Керићева је објаснила да је десетак ентузијаста поделило парцелу на неколико делова и до сада посадило лук, кромпир, ротквице, парадјз, паприку, купус, кукуруз, чичоку, диње, лубенице, различито зачинско и лековито биље.Према њеним речима, поред чланова колоније, у одржавању баште учествују и стручњаци за органску производњу кроз менторско-саветодавни рад, али и волонтери из земље и света, као студенти пољопривреде који желе да више науче о органској производњи.


Конверзија земљишта из конвенционалног у органско није урађена, односно не постоји сертификат за органску производњу, али је истакла да се ради по најбољим принципима органског узгоја.


"Жеља учесника овог својеврсног социјалног експеримента је да њихова грађанска иницијатива, у коју полако прераста Башталиште, постане јавно заговарање одрживог начина коришћења запуштених површина на територији града уз учешће заинтересованих грађана", навела је она.


Керићева је истакла да све потенцијалне баште по граду не би могле да буду погодне за производњу хране, већ би неке служиле за образовање о заштити животне средине у пракси, где би локална заједнца могла да гаји цвеће и друге биљке.Како је додала Керићева, сарадник на пројекту Башталишта је урадио и мастер рад на тему баштенских колонија у коме је поред осталог мапирао колико дивљих башти на градском земљишту постоји у Београду и дошао је до податка да већ има око 100 хектара који се користе на сличан начин како то чине активисти у Сланцима, попут оних у Блоку 45 или на Великом ратном острву.


Она ипак сматра да Башталиште као идеја може да се разради у институционални модел који би подједнако био доступан већем броју грађана, који не би размишљали да ли смеју или не да истористе градски простор за гајење биљака.Корист би могли имати, како је додала, и социјално угрожени, јер би гајење поврћа могла да буде врста социјалне помоћи, а неко ко жели да се тиме бави из хобија могао би да има могућност да оде у своју општину и да види где то може да ради без ометања, односно кршења закона.Тек треба да се уради модел који би показао на који начин би се могла искористити запуштена градска земља, да ли би се давала бесплатно или у закуп, ко би пружао стручну помоћ око логистике и опремања таквих баштенских комуна.


"Потребно је можда направити и берзу људи који имају земљиште али га не користе и оних који немају земљиште а желе да га користе", додала је она.



Координаторка за Србију светске организације која повезује власнике имања за органску производњу и волонтере који желе да им помогну у замену за смештај и храну ( World Wide Opportunities on Organic Farms - WWOOF) Катарина Миленковић рекла је да се у Башталишту примењују принципи пермакултуре, односно начин узгоја и живљења према узору из природе.


Како је објаснила, такав начин сагледавања ствари својеврсна је терапија за стресан живот у граду. "Урбани живот носи брзину и стрес, а када можеш да се посветиш чупкању корова и бринеш се о биљци добијаш терапију која ти помаже да лакше подносиш живот у граду", казала је Миленковићева.


Она је нагласила да је и у Европи тренд развоја урбаних башти све присутнији, односно повратак природи младих, образованих људи.


"Изговора за неделовање има увек и свуда, али ако нама у Сланце долазе волентери из Новог Зеланда, Италије, Русије, Енглеске или Немачке да плеве поврће и помажу нам у осталим пословима, онда да се запитамо да ли је заиста тако тешко организовати се у сопственом граду и путовати 10 аутобуских станица до сопствене баште и сопственог поврћа", казала је она.


Миленковићева сматра да пројекат Башталишта, који је тек у зачетку, може да буде за некога ко размишља у том правцу "први, мали, иницијални корак да и сам нешто уради".


Резултати рада Башталишта биће представљени у оквиру Београдског фестивала цвећа који ће се одржати од 20. до 22. септембра ове године у парку Мањеж.


Тада ће бити одржана и дебата о Башталишту свих заинтересованих институција попут Секретаријата за заштиту животне средине Београда и невладиних организација, како би се направила стратегију шта треба даље урадити да би се пројекат проширио на читав Београд.




Текст преузет са https://www.beta.co.rs/